Идеју за овај час (одржан 11. марта са 4. разредом) сам добила схвативши да деца кад дођу у библиотеку романе и приче и сами траже да узму, а песме скоро никад. Често и кад бих им ја понудила неку књигу поезије не би хтели да узму. Одлучила сам се да овај час припремим за четврти разред јер млађи још и читају песмице а они скоро никад.

Пошто би их учитељице довеле на овај час, прво бисмо мало разговарали о књигама уопште и о томе зашто је важно и корисно, чак и забавно, читати поезију. Поезија прати и прожима читав човеков живот, и то смо хтели и да докажемо.

Почели смо од почетка, од рођења, и кроз песме говорили о важним стварима, људима и догађајима у животу. Иако смо почели са песмама познатијих песника, касније смо користили поезију оних мање познатих, којих нема у лектири, али зато њихове књиге имамо у библиотеци.

Трудила сам се да измешам "озбиљне" песме, које наводе на размишљање, и веселе, посебно оне које говоре о деци и њиховом животу, па су им зато и најближе и најразумљивије. Дечаци и девојчице су се смејали својим портретима, али су и признали да су им барем делимично налик.

Песме смо читали мало ја и учитељица, мало они – четвртаци. Касније су ме неки од њих питали кад ћемо се опет овако дружити и барем неко време потом порасла је потражња књига поезије у нашој библиотеци.

Реализација наставница енглеског језика и библиотекарка Ивана Ристић